Odakle početi?...početak?...sredina?...hmm...ili od kraja ako je ovo kraj?
Ma nema veze...snađite se....pratite ili šta već...uglavnom,slomljeno mi je srce i što je najbolje ne danas već odavno!Žalosno je da sam to tek danas shvatila ili možda i prije pa nisam željela priznat.Razmišljam da odem,negdje,bilogdje ali poznavajuć sebe,ostat ću tu di jesam i jaukat kad svi zaspu.Bljak,toliko toga sam željela napisat a sada mi je čista zbrka(koliko zbrka može biti čista) u glavi.A nek je,bar nekaj..hehe
Prošla je već i 7-dma minuta a ja još uvijek neznam kaj da napišem.Help!
Ma vraga,ajde eN piši koka,ko ga hebe,nisi na satu hrvatskog da te brine ocjena na kraju "sastavka".Ajme dobro da si ne pišem i u 38707-dmom licu.
Ok,slomljeno mi je srce, pa kaj,ni prvi ni zadnji put(o kako bi voljela da je zadnji).Dakle,klap klap mom mužiću,uspio je sam tak.Idem krenut od jučer,možda i meni nekaj bude jasnije.
Friško sam prestala pljugat(nakon20 pušačkih godina-i ironije popuših danas-figurativno,a i dvije sam mrknula iz gospodinove kutije i njih spopljugala),nimalo nervozna(moš mislit),zgalamila djecu(jer mi je već pun kufer razbacane sobe,spremanja,peglanja,kuhanja,svađe...)sjela za lap i javila se svojoj fren V,i tako pipkamo mi po tastaturi i "kaže" ona meni onak suptilno,:"Pa mogla si me pozvat k sebi." ...muk,tišina mir ,i onda,"kažem" ja njoj,no kreni,ajde...i tada kao u Hičkokovom filmu: munje, gromovi, vjetar, kiša,bandere se ljuljaju,prozori lupaju,krikovi(ma pretjerujem-nisam nikog čula,naime to se dešavalo kod nje) i pitanje:"A kakvo je kod tebe vrijeme?"Ma daj koka,napišem ja njoj,pa sam kaj Sunčeko ne sija(bilo je oko 19:24)."I tak je ona usprkos svekolikom nevremenu(sad se pitam da li je to "neko" "nešto" meni htio reć???)došla k meni.Već ispraksirana,pripremila sam nam sve kaj nam treba(kava,sokić-mučenac,lap,struja,produžni kejbl,mjuza,pepeljara-za nju),djecu sam kolikotoliko mirnim i tihim tonom zamolila da nam ne smetaju,gospodina ionako nije bilo doma(popodnevni nogać,pa birtija pa....)i čekala zvono.Ti miškeca ovozemaljskog kad je zapuhalo...brrr...smrzla sam se,nabrzaka se razbacala po sobama,kuhinjama,boravcima,hodnicima,špajzama,wc-ima,kupaonama(ok ok 64 kvadrata)i pozatvarala sve prozore i sjela da upalim to moderno čudo tehnike.0 niš zero,pro_leta kutija se nije mogla povezat s internetom,pih,no sva sreća(ili možda nije) posjedujem i lapić s VIP karticom(nema straha)al svejedno sam okrenula taj čarobni broj 080009000 da vidim zakaj moj komp neće na inter... i nakon prekonekoliko minuta(sati)javi mi se zvonki glasić i pita kak mi može pomoć(ehh... ima li uopće žive duše na ovom svijetu koja bi mogla meni pomoć?),u međuvremenu mi je i moja fren V stigla i izvadila svoje "igračke",nasula si kavicu,zapalila,a ja sam još uvijek lomila jezik(u želji da što bolje opišem svoj problem)objašnjavajuć zakaj se nemrem konektirat i zakaj mi niš nejde od ruke,uglavnom,rješenje je u resetiranju al onda piši kući nemaš zaštite(ehh...što ju nisam imala prije 12 god),i zahvalih se ja "njemu",poklopih slušku i sjedoh do "svoje"(malo ju preveć svojatam)fren V.Klinci su već naveliko spavali(22:12),nas dvije nismo mogle kartat,glavinjale smo po internetu,igrale neke glupe igrice,između svega i prozborile koju,a gospodina i dalje nije bilo,ni sms,ni golub pismonoša,ni niš.I tak cijelu noć.Pred zoru pogledah svoju fren i rekoh joj ja ode vodoravno, V se zabavljala nekim srčekima(igra) i sam mi je kimnula,od gospodina ni traga ni glasa.Legoh,zaspah,probudih se(06:30-naime djete mora u školu),pogledah oko sebe,V spava sfrknuta na drugom djelu kutne garniture,stan u mraku,niš se ne ćuje osim vodokotlića.Pomislih da se gospodinu pripišalo,no nije to bio on.Kčerkica(10) si je namjestila alarm na mobiću da se ustane u slučaju ak joj majka zakrmi(nakon naporne noći-hehe).Samo sam se spustila nazad na jastuk i pratila ju pogledom.Sve je sama obavila(bajdvej...imam prekrasnu dječicu-al ih ne želim mješat u ovaj kontekst koji mi je onak jako bljak)i otišla u školu.Ustala sam prije toga da joj dam kisić i da zatvorim vrata za njom.Usput sam pogledala u spavaću sobu,no gospodina nije bilo.Ok,nema ga, pa kaj,ni prvi ni...Vratila sam se nazad i legla.Opet sam zaspala.Probudih se naglo,kad ono tek 09:21,pih pa ni spavat nemrem ko čovjek.Ustala sam,stavila kavicu,pohodila wc,zavirila u sobu-niš.Uzela sam mobać u ruke kad ono sms."Kaj je ženo jel sve ok?"Kratko sam odgovorila(naime bili smo ok)i napisala da još pajkim.V je tada ustala,kava ju je naravno već čekala.Malkoc sam testirala svoje živčeke i pokušala opet uključiti komp,naravno bezuspješno.V je gledala neke stranice,dok sam ja laganini pizdila.Demonstrativno sam ugasila komp.Tada je i sinko(12) ustao i naravno odmah gladan.Poslala sam ga u pekaru po doručak.Nazvala sam gospodina(oko 11:47) i pitala ga kad će kući.Uff odmah me je nešto presjeklo.Po glasu sam mu osjetila da je pijan.Ajme u trenu sam poludila,naravno to niko nije vidio.Rekao je da kreće za minutu.Sve je u meni kuhalo,poželjela sam da nikog nema doma,žudila za svađom(naime,gospodin je kao prestao pit,s tim da nije on sad tam neki alkić,al je to bila njegova odluka da prestajne piti kao što sam ja prestala pljugat),za bacanjem stvari,ma baš sam bila razočarana,povrijeđena...Prisilila sam sebe samu da se skuliram i da "to" nije tak strašno.Je STRAŠNO je!!!Skockala sam se,jer život ide dalje.U međuvremenu i V je otišla doma i sin u školu i kčer iz škole,a ja sam se osječala posrano.Krenula sam nazvat gospodina(13:38) da vidim koliko ta minuta kod njega traje,no mobać je bil ugašen.U glavi mi se vrtio scenarij iz holivudskih filmova strave i užasa:JA u birtiji,galama,leti pepeljara,lete svakakve riječi(letim JA?-ma to nisam vidjela)i odlazim visoko dignute glave,sljedeća scena njegove stvari porazbacane po pločniku...Dišem,smirila sam se,nisam ja takva(možda moj alter ego???),uglavnom sjela sam i upalila TV.Čekala i dočekala.Gospodin je onak ponizno ušao u stan.Šutila sam.Došao do mene i rekao mi da nije pio.Ha ha ha...a bazdio je ko pivovara.I onda je rekao da je popil 3 bezalkoholne pive. Ha ha ha....ha ha ha...Došao je do mene i pitao me da li me zanima di je bio.Na to sam mu rekla da ne.I da me već duže vrijeme ne zanima niš vezano uz njega.Kčer je bila u svojoj sobi i nije čula niš(iskreno se nadam).Sjela sam u fotelju i pitala ga da zašto mi laže i zašto sve uvijek pokvari.Tada je počeo naravno svu moguću i nemoguću krivicu svaljivat na mene.Sve al doslovno sve,u tišini i donekle smirenom glasu.Nema šta mi nije rekao.Pustila sam da završi,nisam prvi put ćula tu "priču".Sve mi je odavno poznato.Za živo čudo nisam pustila ni jednu jedinu suzu.Imam osjećaj da sam u tom trenu repriziranja svega već znanog odrvenila.Ništa,nikakva reakcija,tupi pogled jedino i opaka bol u srcu.OPAKA!!!Spoznaja da se "on" nikad neće potruditi,promjeniti i da mogu što se toga tiće samo maštat.Dopustla sam mu da završi sa vrijeđanjem,svaljivanjem krivice na mene,ma sve sam mu dopustila.Da su me tada stavili pred stup priznala bih da sam napravila i ono za što nisam niti čula.U glavi mi je bila samo slika djece i bljak.Pomislila sam da je možda najbolje da JA odem.Pokupim svoje sitnice i nestanem.Ali nisam,nemogu,neznam,ne želim.Pomislila sam i da bi bilo najbolje kad njega nebi bilo.Fuj,ma svašta sam pomislila.Digla sam se i otišla do prozora,pogled je bio famozan:Sunčeko u svom svojem sjaju,djeca na igralištu,galama,ljudi,miris...Uzela sam pljugu(mada mi uopće nije falila),zapalila i skuhala si kavu,a on,a on je zaspao kao da ništa nije ni bilo.I sad dok ovo pišem(17:06),on spava ko top.I mrzim samu sebe jer nisam dovoljno jaka da nešto napravim.Čitala sam forum na temu rastava i jednostavno odlučila napraviti "ovo".Odoh po pljugu.Treća danas.Fuj,a kao i ja sam karakter,ma bljak.Eto,to ti je život!Odoh kemijat večeru pošto je ručak ostao u dučanu.
